Бошко СУВАЈЏИЋ (1965), професор. Поља научних интересовања: народна књижевност, фолклор, јужнословенска компаратистика, српске и бугарске интеркултуралне везе, однос усмено-писано, савремена српска поезија 20. века. Учешће на конгресима:. Охрид (2008), Минск (2013), Београд (2018). Председник Међународног комитета слависта (2013-2018; члан МКС-а); Члан комисије за фолклор при МКС.
Бошко Сувајџић је први председник обновљеног Удружења фолклориста Србије (2014–2020). Председник је Управног одбора Вукове задужбине. управник je Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима и заменик управника Међународног славистичког центра (Филолошки факултет, Београд). Објавио око 200 научних прилога у домаћој и страној стручној периодици. Монографије: Јунаци и маске (2005), Иларион Руварац и народна књижевност (2007), Певач и традиција (2010), Дновидводе: фолклорни елементи у српској књижевности (2012), Орао се вијаше: предвуковски записи српске усмене поезије (2014), Књига о Вуку (2018), Како упокојити игру (2018). Антологије: Народна књижевност. Епске песме у старијим записима (1998) и Епске песме о хајдуцима и ускоцима (2003). Уређивачки рад: Српско усмено стваралаштво у интеркултурном коду (2012); Сербская народная поэзия (2015); Русский взгляд на сербский язык, литературу и культуру, Научная конференция славистов в дни Вука Караджича 1971-2015, (соавтор Драгана Мршевич-Радович, 2015); Vuk Stefanović Karadžić 1787 – 1864 – 2014, Mündliches Volksgut der Serben, (2014); Александар Белић – српски лингвиста века, књ. 1-3 (ур. Драгана Мршевић Радовић, Бошко Сувајџић, Александар Милановић, Срето Танасић 2016-2019); Савремена српска фолклористика (Удружење фолклориста Србије, II, III, IV, V, VII). Часописи: главни уредник Годишњака Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима (2005–2020). Награде: Награда Вукове задужбине за науку у 2007. години; награда „Миле Недељковић“ за најбољу фолклористичку студију објављену у 2010. години; „Златни беочуг“ Културно-просветне заједнице Београда за трајни допринос култури Београда (2016); „Вукова награда“ за свеукупни допринос развоју културе у Републици Србији и свесрпском културном простору (2018).