29.01. 2021. у циклусу он-лајн предавања о усменој прози у словенским фолклорним традицијама и фолклористици проф. др Немања Радуловић (Филолошки факултет, Београд) одржао је предавање о терминологији назива за прозне жанрове и класификацијама прозе у српској фолклористици.
Излагање је обухватило период од рада Вука Караџића, као самог почетка проучавања српске усмене књижевности, па до данас. Показано је како су кроз 19.в. проучаваоци усвајали различите народне називе, али и како је у њиховој употреби постојало колебање. Са уласком у 20.в. долази до све снажнијег учвршчћења термина, што је закључено у периоду друге половине века. Ово је значило и замену једних темрина другима: "гатка" која доминира у 19.в. у двадесетом је замењена бајком, "мушка прича" (Караџићев назив) међународном "новелом", а "скаска" или "кажа", која је употребљавана за Sage, учврстила се данас као "предање". Ове терминолошке и класификационе промене откривају и смене утицаја - утицај Грима, утицај финске школе а пре свега јаку струју филологије и историје књижевности, која се у 20.в. слила са етнолошким приступом. Осврт на историју проучавања као на историју смене парадигми даје нам рефлексивност неопходну и за питање данашњег именовања и класификације савремених жанрова (граског предања, приповедања сна, "премирања"....)