Slavic Folkloristics home aa

Преминуо је проф. Јежи Бартмињски

Са дубоким жаљењем вас обавештавамо Вас да је 7. фебруара 2022. преминуо филолог, етнолингвиста, фолклориста, полониста и слависта Јежи Бартмињски. Утемељио је лублинску школу етнолингвистике, енолингвистички архив, часопис „Етнолингвистика“, речник Słownik stereotypów i symboli ludowych,  Комисију за етнолингвистику при Међународном комитету слависта, пројекат и лексикон упоредних истраживања вредности Словена и њихових суседа (EUROJOS, LASiS). Научни рад професора Јежија Бартмињског је објављен у око 700 публикација, 12 књига. За своје радове и делатност Јежи Бартмињски је награђен бројним признањимам наградама, медаљама, одликовањима.

Јежи Бартмињски je rођен 19. септембра 1939. године у Пшемишљу. је завршио филолошке студије у Лублину и на свом универзитету предавао на полонистици током целог радног века, а током више година и на полонистици у родном Пшемишљу.  Био је члан Пољске Академије Умећа  (PAU) у Кракову, у Пољској академији наука био  је члан Савета за пољски језик при Президијуму, члан Лингвистичког комитета, председавајући Етнолингвистичкe комисије ПАН и Етнолингвистичкe комисије Међународног комитета слависта, члан Комисије за фолклористику Међународног комитета слависта, те других одбора и комитета.

Језиком фолклора и стилским обележјима фолклорног текста Јежи Бартмињски је почео да се бави под утицајем Марије Ренате Мајенове. Одбранио је 1971. године докторат о језику фолклора, под руководством шефа катедре Леона Качмарека, а из тог рада настала је и монографија  O języku folkloru (1973, О језику фолклора). Испитивање језика пољске народне поезије, односа језика и говора, језика и музике, технике стварања усменог текста довело је Бартмињског до открића „народног поетског интердијалекта“. Јежи Бартмињски је, поред испитивања језика фолклора, систематски сакупљао фолклорну грађу. Са лублинским колегама је почео да ствара картотеку фолклорних записа, богату приручну библиотеку, а крајем осамдесетих година и базу података народних песама из свих књига фолклористе и етнографа Оскара Колберга, која се данас чува у „Етнолингвистичком архиву“ лублинског универзитета. У фолклористичким студијама Јежиија Бартмињског доминантно је било интересовање за начела стварања текста, клишираност и формулативност као одлике усменог текста, али су ту стечена сазнања касније, приликом израде „Речника народних стереотипа и симбола“, била драгоцена за најфиније диференцирање блиских формулативних облика и сродних жанрова у документационој грађи речника.

Пољским народним коледарским песмама Јежи Бартмињски је посветио велику уредничку пажњу – на основу записа деценијама ствараног дијалектолошког и фолклористичког архива Одсека за текстологију и граматику савременог пољског језика Лублинског универзитета, приредио је збирку Kolędowanie na lubelszczyźnie (1986, Коледање у лублинском крају). Са Сулимом је касније приредио антологију коледа са територије целе Пољске Kolędy polskie (1991 Пољске коледе), а самостално обимнију антологију Polskie kolędy ludowe (2002, Пољске народне коледе). Волео је да запева и пољске и украјинске коледарске песме. Опсежан приређивачки рад Бартмињски је са сарадницима уложио у шестотомно издање лублинских народних песама Polska pieśń i muzyka ludowa (2011). У свим поменутим издањима мајсторство приређивања огледа се у довршеној концепцији, бризи о детаљима, навођењу варијаната, помоћ ном материјалу и коментарима. Значајан допринос Бартмињског фолклористици представља и уређивање зборника Folklor – Religia - Sacrum (1995). Од оснивања пољског фестивала фолклора у живописном градићу Казимиру (Казимјежу) на Висли, Бартмињски је био члан жирија који бира најбоље свираче и певаче народне музике.

Опраштамо се од Великог Зналца, Мудрог Учитеља, Неуморног Прегаоца и Доброг Човека.

Дејан Ајдачић