Міжнародна наукова конференція Питання термінології в сучасній славістичній фольклористиці. Київ 19 X 2021. Місце проведення: Інститут мистецтвознавства,фольклористики та етнології ім. М. Т. Рильського НАН України
Међународна научна конференција Питања терминологије у савременом словенском фолклору (Питання термінології в сучасній славістичній фольклористиці) је одржана 19. октобра 2021. године у режиму видео конференције.
Институт за историју уметности, фолклористику и етнологију „Максим Риљски“ НАН Украјине је конференцију одржао са суорганизаторима (Комисија за проучавање словенског фолклора при Међународном комитету слависта, Украјински комитет слависта и Украјински комитет Међународног удружења за проучавање и ширење словенских култура). На програму конференције било је најављено 45 реферата. programa_konf_19_X_2021.pdf
На конференцији је представљено је 26 радова аутора из Украјине (Кијев, Лавов, Одеса), Белорусије (Минск), Пољске (Гдањск), Србије (Београд) и Словачке (Братислава). Акад. Гана Скрипник (Кијев) је разматрала међуодносе различитих дисциплина које се баве проучавањем народне културе – народознавства, фолклористике, етнографије, етнологије, антропологије и указала на примере паралелне употребе, конкуренције и истискивања појединих назива у историји украјинских академских проучавања. У својству директора Института, она је осветлила и текуће делатности Института „Максим Риљски“. Катарина Жењухова (Братислава) је говорила о називима које су словачки фолклористи користили за прозне врсте са мотивима сусрета човека и демонских сила, указујући на различите приступе класификацији. Бошко Сувајџић (Београд) је приступе фолклору осмотрио са становишта теорије медија и комуникације, а потом је анализирао називе народно књижество / народна књижевност, књижевност усменог постања, бугарштица, фолклор и др. Етномузиколог Људмила Јефремова (Кијев) је указала на проблеме који у терминологији произлазе из несистематичности, вишезначности, увођења помодних термина, а као творац скраћеница за издања украјинских народних песама, она је наводила примере одступања од овог система. Акад. Лесја Мушкетик (Кијев) је говорила о фолклорној терминологији у теоријским разматрањима Веселовског, Грушевског, Цанкова, Грице и др. дајући примере претежно из мађарско украјинског пограничја у Закарпатју. Игор Јудкин (Кијев) се посветио паремијама у контексту мерологије, анализирајући украјинске пословице са компонентном дела предмета или дела тела. Васиљ Сокил (Лавов) је пажњу усмерио украјинским називима „легенди“ и „перекази“, одбацујући помисли да веродостојност приче као разликовног елементу у односу на бајковну прозу. Сокил је детаљано проанализирао класификацију фон Сидова, из које су у употреби остали појмови „меморат“ и „фабулат“. Гана Сокил (Лавов) је наводила различите називе устаничких песама (бандеривска, партизанска, устаничка песма) и образложила аспекте њиховог значења и потребу тачнијег одређења којим ће се избећи мешања. Лариса Вахнина (Кијев) је представила зборнике, енциклопедије, монографска и периодична издања Института за историју уметности, фолклористику и етнологију „Максим Риљски“ уз осврт на неке терминолошке аспекте. Дејан Ајдачић (Гдањск) је кренуо од излагања Светлане Толстој о лексикону прозног фолклора, да би истакао потребу анализе употребе назива у појединим историјским епохама, дајући примере српских, руских и пољских назива бајке у 19. веку. Татјана Лукјанова (Минск) је уз примере паралелне употребе појмова предања и легенде, наводила употребе у фолклористичким текстовима, а затим се заложила за употребу појма „легенде“ аргументујући и позитивне и негативне аспекте овог предлога. Оксана Шалак (Кијев) је описала „шуљакове песме“ из записа у околини Винице у контексту женског обреда гоњења црне птице од домаће перади на први дан петровског поста, истичући њихове архаичне црте и историју записа. Тетјана Шевчук и Васиљ Балушок (Кијев) су удружили фолклористичка и историјска знања како би осветлили замозаклињања са клетвеним елементима у разним културама, украјинским записима од 14. до 17. века и стручној литератури. Људмила Иваникова (Кијев) је своје записе плаката, парола и мема у политичким протестима у украјинским градовима повезала са прецедентним текстовима. Микола Дмитренко (Кијев) је представио професионални пут украјинског фолклористе Олексија Деја, навео његове теренска истраживања, приређене зборнике, ауторске књиге и допринос развоју терминолошког система у украјинској фолклористици. Галина Коваљ (Лавов) је указала на различите типове формуле у украјинској усменој поезији, истичући њихове фунцкије обележавања ситуација, ликова и етностилистичких црта. Олена Чебањук (Кијев) је проанализирала називе народне и научне терминологије календарско-обредног фолклора черниговске и брјанске области. Мирослава Карацуба (Кијев) је проучила истраживања фолклорних балада и њихов статус у студијама јужнословенских фолклориста. Лидија Козар (Кијев) је повезала дело два значајна украјинска фолклориста – записе песама Максима Риљског из Романивке и њихово приређивање и издавање од стране Олексија Деја. Оксана Микитенко (Кијев) је полазећи од енглеских термина студија о граници, идентитету, ситуативној припадности показала у словенским околностима и применила интердисциплинарни приступ овим проблемима у етнолошким проучавањима. Оксана Кузменко (Лавов) је у споју семиотике, лингвистике, етнолингвистике и фолклористике показала уз ослонац на текстове Бартмињског, Некљудова, Коваљ-Фучило и Микитенко потребу коришћења појма „фолклорних концепата“ и показала лавовску базу мотива са указаним егзистенцијалним, емотивним, субјективним, просторним концептима. Наталија Петрова (Одеса) је показала начела варијативности и импровизације у примерима свадбених реалија крајем 20. века у одеској области. Марија Олијник (Кијев) је осветлила ране радове Олене Пчилке о везеној кошуљи, показујући како је украјински назив вишиванка раније означавао украсе на кошуљама и другим тканинама. Анализом низа студија и речника пореде се некадашњи са данашњим поимањем речи вишиванка. Тетјана Броварец (Кијев) је прихватила назив „креолизовани фолклорни текстови“ за текстове који се налазе на везу и на другим материјалима, те показала свој каталог са снимцима, поделом и елементима описа украјинских примера краја19. века и прве половине 20. века. Ирина Потапенко (Кијев) је представила фолклорне фестивале – певања, свирке, кола народних обреда (лазаруване, Сурва, кукери), народних заната, гастрономске фестивале (баница, пасуљ, тиква), по узрасту – дечје, омладинске и др.
Зборник радова ће бити објављен у издању Института за историју уметности, фолклористику и етнологију „Максим Риљски“.
Белешку саставио Дејан Ајдачић