Удружење фолклориста Србије, Институт за књижевност и уметност у Београду, Научно-образовно културни центар „Вук Караџић“ у Тршићу, Центар за културу „Вук Караџић“ у Лозници и Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ у Београду имају част да Вас позову да учествујете у раду Међународне научне конференције Савремена српска фолклористика 15, на тему Фолклористика–идеологија–политика, која ће бити одржана у Тршићу, 4–6. октобра 2024. године.
Poziv_za_prijavu_SSF15_srp.docx
Prijava_SSF15.doc
Oвај научни скуп замишљен је као прилика да се искаже актуелни одговор на изазове преосмишљавања епистемолошких претпоставки фолклористике усљед нарастајућих напетости између десних и лијевих оријентација у актуелним политикама, односно идеолошких концепција у оквиру којих се промишља истраживачки простор народне књижевности, етнологије, етномузикологије, етнолингвистике, антропологије, херитологије. Полазећи од начелног става да је и из аспекта етике/политике дисциплина које баштине „знање о народу“ неопходно с времена на вријеме јасно поставити питања о пожељним и неприхватљивим облицима ангажованог дјеловања у оквиру друштвених и хуманистичких наука, интелектуалној и друштвеној одговорности истраживача, као и моделима уплитања идеологије и политике у научни дискурс, дефинисан је тематски оквир скупа на коме се очекује широка и динамична расправа, односно отворен и аргументован дијалог, уз суочавање различитих перспектива. Идеолошко и политичко је несумњиво присутно, у већој или мањој мјери, експлицитно или имплицитно (понекад и мимикријски), и то не само на нивоу избора грађе и хипотеза, него и на нивоу епистемолошких или методолошких поставки, било да се афирмишу колективни идентитетски аспекти или неолиберални концепти и вриједности. Уз прихватање и разумијевање динамике диктиране доминантним културноисторијским и теоријским парадигмама, подсјећамо да фолклористику суштински одређује усмјереност на колективне идентитете, односно друштвене и културне контексте који их осмишљавају, дефинишу и промовишу. Од првобитних идеја и захтјева које је пред научнике поставила „наука о народу“, фолклористика је и одступала, временом, и то на разноврсне начине. У различитим епохама различито се позиционирала према центрима моћи из којих се креирају културне политике и геополитичке стратегије које рачунају са колективним идентитетима (етнос, нација, локална заједница, „мала група“). Идеолошке и политичке смјернице на разнолике начине и различитим интензитетом утицале су и на предмет проучавања и на научноистраживачке приступе. Намјера организатора овог скупа је да се искуства истраживача које окупља Удружење фолклориста Србије размјењују и допуњавају, али и укрштају са искуствима истраживача који долазе из других земаља како би се генерисале нове идеје, те оснажио простор за нова уопштавања и теоријска промишљања. Позивамо Вас да допринесете овом дијалогу и предложите теме са тежиштем на актуелним научним политикама, теоријско-методолошким парадигмама,
процесима и резултатима разноврсних „употреба традиције“, у савременом тренутку и историјској перспективи, те посљедицама које има политичка и тржишна инструментализација, односно заговарање вриједносних ставова у процесу проучавања фолклора и презентовања резултата истраживања. У свјетлу нових сазнања очекује се и преиспитивање узрока и посљедица заокрета који је фолклористику, као „националну науку“, још прије неколико деценија усмјерио ка широком и нејасно дефинисаном пољу студија културе и антропологије фолклора, и нуди још једна прилика да се сагледају различите димензије из административног ракурса упадљиво протежиране концепције заштите нематеријалног културног насљеђа.
Изван овако назначеног тематског оквира, на скупу ће бити простора и да се представе савремена истраживања у фолклористици и допринесе успостављању шире интердисциплинарне, међуинституционалне и међународне сарадње.
Тематски блокови:
1. Фолклор и фолклористика у савременом научном и политичком дискурсу. Истраживачке теме и праксе, концепти, курикулуми, пројекти. Концептуални и метадисциплинарни сукоби унутар фолклористике. Утицај дигиталних технологија на истраживачке теме, приступе и методологије. Анализа политичких приоритета и агенди које условљавају статус фолклористичких истраживања (перцепцију, вредновање, финансирање). Критички и ангажовани приступи. Инвестирање ауторитета дисциплине у идеолошке пројекте. „Употребљивост“ научних резултата. Дилеме у вези са перспективама, статусом и идентитетом струке.
2. Изазови мултикултурализма и инклузије, питања репрезентације, права мањина, промоција културне разноликости. Изазови интердисциплинарности. Критика и реинтерпретација класичних фолклорних наратива из аспекта политичке коректности. Анализа агенде и посљедица примјене политичке коректности у проучавању класичног фолклора, укључујући питање етичности, аутентичности и цензуре. Импликације таквих приступа на схватање културне баштине и колективних идентитета.
3. Истраживање процеса политичке контроле и манипулације фолклорном традицијом, укључујући цензуру, политичку идеологизацију и употребу фолклора у пропагандне сврхе. Измишљање традиције и механизми консолидације друштвених група (политички, ратнички, навијачки, избјеглички, гастарбајтерски, мигрантски фолклор). Етно-културни феномени савремене популарне културе – тржишна манипулација, маркетиншке стратегије и комерцијализација традиционалних културних образаца. Нематеријално културно насљеђе између политичке и тржишне инструментализације и интелектуалне одговорности. Анализа политичких приступа и стратегија у концептима заштите и очувања нематеријалног културног насљеђа.
4. Савремена фолклористика – представљања актуелних истраживања.
Радни језици скупа су сви словенски језици и енглески језик.
Очекујемо да тему реферата, уз кратко образложење (до 200 ријечи) и биографију (до 100 ријечи), пошаљете најкасније до 1. маја 2024. на адресу folkloristika15@gmail.com. Образац за пријављивање налази се у прилогу Позивног писма. Потврда учешћа биће Вам достављена до 1. јуна 2024. године, а Програм међународне научне конференције ССФ15 до 15. септембра 2024.
Организатори конференције обезбиједиће бесплатан превоз учесника од Београда до Тршића (у доласку и одласку), као и смјештај и исхрану.
Котизација за научни скуп износи 6000 динара. За чланове Удружења фолклориста Србије који су платили чланарину за текућу годину котизација износи 4000 динара.