Slavic Folkloristics home aa

Биље у традиционалној култури Срба, Ур. Зоја Карановић, Јасмина Јокић. 2013


Биље у традиционалној култури Срба : (приручник фолклорне ботанике) / Зоја Карановић, Јасмина Јокић.
- Нови Сад : Филозофски факултет, 2013

Bilje_u_tradicionalnoj_kulturi_SRB.pdf

Садржај:

Јасмина Јокић: СВЕТО И ДЕМОНСКО ДРВЕЋЕ У СРПСКОЈ ФОЛКЛОРНОЈ ТРАДИЦИЈИ
Зоја Карановић: О ЗДРАВЦУ (МИТ, ОБРЕД, МАГИЈА, ПОЕЗИЈА)
Данијела Поповић: КРУШКА У ТРАДИЦИОНАЛНОЈ СРПСКОЈ КУЛТУРИ И УСМЕНОЈ ПРОЗИ
Татјана Вујновић: ФУНКЦИЈЕ И ЗНАЧЕЊА БИЉА У СВАТОВСКИМ ПЕСМАМА ВУКОВЕ ЗБИРКЕ
Снежана Самарџија: ИЗ ХЕРБАРИЈУМА СРПСКИХ НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА (ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА И ЖАНРОВСКИ СИСТЕМИ).
Биљана Сикимић: КАКО ЧИТАТИ ЗАГОНЕТКЕ: ЕРОТСКИ СВЕТ КУЛТУРНИХ БИЉАКА
Мирјана Д. Стефановић: ЈАВОР У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Мирјана Детелић:  ГРОБ У ГОРИ (САДЕЈСТВО ПРОСТОРНОГ И БИЉНОГ КОДИРАЊА У ЕПИЦИ)
Неда Мимица Дукић: ИСЦЕЛИТЕЉСКА МОЋ БИЉА И ФИТОТЕРАПИЈА ДАНАС
СВЕТ ФЛОРЕ У ВЕРОВАЊУ, ПРИЧИ, ПЕСМИ, МАГИЈСКОЈ ПРАКСИ И ЛЕЧЕЊУ (антологија текстова)

НАПОМЕНА УРЕДНИКА

Књига „Биље у традиционалној култури Срба: приручник фолклорне ботанике“ састоји се од девет радова, на српском и енглеском језику, као и антологије текстова на српском језику. Истраживачке радове и антологију у тематску целину повезује занимање за биљни свет и веровања о њему у прошлости (рефлектовано у обредно-магијској и исцелитељакој пракси, као и у усменом стваралаштву), што је уједно основа за испитивање савремених народних веровања и знања о свету флоре, те примене тих знања, односно употребе и злоупотребе биља у народном лечењу и у друге сврхе данас. Замишљена је као приручник за полазнике међународне Летње школе српског фолклора на тему „Биље у српском фолклору и народној књижевности: значења и функције“, коју сарадници Центра за истраживање српског фолклора, Одсека за српску књижевност настоје да заснују на Филозофском факултету у Новом Саду, те би је у ту сврху требало користи. Радови у књизи, међутим, по ширини захвата у грађу и литературу, као и по приступима и резултатима, надилазе своју иницијалну намену и представљају мале студије о проблемима којима се баве, док су у целини заправо назнака својеврсне етике и поетике флоре у традиционалној српској култури и тако их је такође могуће посматрати. У заснивању Антологије фолклорних текстова о биљу, су нам помогле колегинице: Биљана Сикимић, Татјана Вујновић и Валентина Питулић, на чему им срдачно захваљује. Напомињемо да су песнички текстови у радовима ове књиге на енглески преведени буквално (нису препевани, пошто је то немогуће), како би се стекао барем приближан увид у њихову садржину. Стихови у раду Мирјане Стефановић, због своје херметичности, нису превођени, они се и у енглеској верзији налазе на српском оригиналу.

 

Андрей Мороз: Душа грешная. Концепт души в духовных стихах

Андрей Борисович Мороз
Душа грешная. Концепт души в духовных стихах // Письменность, литература, фольклор славянских народов. История славистики / XV Международный съезд славистов (Минск, 20-27 августа 2013 г.), с. 358-376.

moroz_dusha_greshnaja.pdf

Дејан Ајдачић: Библиографија фолклористичких радова

Библиографске јединице су подељене на групе: књиге, зборници, студије, белешке и прикази, библиографије, преводи са украјинског, бугарског и руског језика. У библиографији нису обухваћени радови о фолклорној демонологији у књижевним делима, ни етнолингвистички радови. Годишњак Кодови словенских култура је обележен као једна јединица (4). Црвеном бојом су обележени фолклористички чланци објављени на бугарском (6, 13, 37, 42, 71), руском (34, 54, 44), украјинском (32, 33, 38, 39, 44, 45, 49, 51, 52, 53, 54, 56, 86), пољском (44, 48, 57), енглеском (3, 13, 72) и италијанском језику (43).

ajdacic-biblio-folk.docx

Вікторія Арсенівна Юзвенко

Вікторія Арсенівна ЮЗВЕНКО (1924 – 2015), філолог, кандидат філологічних наук (1961), провідний науковий співробітник (1987). Коло зацікавлень: українсько-польські фольклористичні взаємини ХІХ ст., історико-порівняльне вивчення проблем історії та теорії фольклору слов’янських народів, народнопоетичної творчості національних меншин України, жанрова система сучасного слов’янського фольклору, міжслов’янські фольклорні зв’язки, слов’янська казкова епіка. Польові дослідження здійснювала у Західній, Центральній і Східній Україні. Брала участь у 9 конгресах славістів (IV–ХІІ, 1958–1998), учений секретар Міжнародного комітету славістів (1979–1988); вчений секретар Українського комітету славістів (1962–1990); почесний член Міжнародної комісії з дослідження слов’янського фольклору при Міжнародному Комітеті славістів.

Подробнее...