јесен 2020.
(Саставили: Олесја Брицина и Дејан Ајдачић)

01 SR ciklus pripovedni zhanrovi.doc

Организатор: Комисија за фолклористику Међународног комитета слависта.
Формат: видеоконференције са дискусијом и видеоснимком.
Календар: једном недељно од октобра 2020. године, у договорени дан и време. Бирање и одређивање учесника – лето 2020, израда програма са датумима – септембар 2020, почетак циклуса – октобар 2020, предавање текстова – пролеће 2021.
Координатори: Виолета Врублевска, Олесја Брицина, Никита Петров и Дејан Ајдачић.
Учесници: заинтересовани фолклористи  (укључујући и оне који нису чланови комисије), без квота, узимајући у обзир да је немогуће окупити стручњаке који би створили комплетну слику и узели у обзир све аспекте у свим словенским традицијама).
Публикација: е-зборник на веб сајту Комисије за фолклористику као први зборник у серији Фольклористические исследования : Badania folklorystyczne : Фолклористичка истраживања (Издавачка серија Комисије за фолклористику Међународног комитета слависта).

1. Разлике у називима главних приповедних жанрова (срп. припов(иј)етка, рус. сказка, укр. казка, пољ. bajka; слвч. rozprávka ;  срп. гатка, бајка, рус. волшебная сказка, укр. Чарівна казка,  пол. bajka magiczna, klechdą, baśń, као и хомоними срп. бајка – пољ. bajka, срп. басна –  пољ. baśń показују да међу тим називима постоји значајна семантичка дисперсија. Постојање  старих словенских корена назива за приповедање, наводи да почетак циклуса започне етнолингвистичком анализом речи које означавају поступак причања, актере, називе усменог текста као резултата извођења, као разлике у називима приповедања о чудесном и стварном, коју истраживачи дефинишу, као  бајке и предања (и др.) а носиоци – као "прича" / "истина".

2. У различитим националним традицијама сапостоје два терминолошка система поделе приповедних фолклорних жанрова – народни и научни. Оба су несавршена. Употреба научне класификације изазива бројне дискусије. Научна систематизација се константно побољшава од 19. века до данас, међутим, она носи трагове историјске употребе и има националне особености, док се народна одликује регионалном варијантношћу. Представљањем различитих словенских традиција ће указати на разноликост назива врста, чина казивања и назива самог казивача – у научном (фолклористичком) дискурсу и дискурсу традиционалне усмене националне културе. Поред тога, секундарно, посредством писаних извора у народне називе ушли су и називи из латинског legenda, facetia – pol. facecja. Приступ приповедању са становишта народне културе мало је проучен, а без разумевања овог аспекта тешко је саставити комплетну слику која одражава специфичности усменог казивања (извођења). Теоретичари усмене прозе, говорећи о улози интенционалности у овом процесу, указали су на новe могућe аспектe сагледавања проблема жанра кроз анализу комуникативног чина и његових чинилаца (извођач – контекст – публика). Серија излагања словенских фолклориста има за циљ да покаже међусобну повезаност жанровских назива  приповедања у два дискурса, а понекад и њихово одсуство у некој од традиција, као и особености номинације жанрова у националним традицијама, те могући недостатак јасних одређења и подударности у дискурсу других. Полазећи од разлика у именовању у појединим словенским језицима и присуства семантичких веза између назива у усменој традицији, биће уочене особене промена у историји фолклористичке терминологије у оквиру националних традиција, разлике у жанровској систематизацији у појединим народним традицијама словенских народа и утицај несловенских научних традиција на њих. Расправе и дискусије помоћи ће да се јасније идентификују проблеми око формулација, праваца потраге и предмета компаративних истраживања.

Било би пожељно да се у дискусију укључе и они научници који, одбацују продуктивност жанровских приступа, и нуде друге путеве  решавања проблема.

3. На крају циклуса биће организован завршни састанак усмерен ка компаративној анализи материјала представљеног у презентацијама појединих националних традиција. Као резултат тога, требало би направити упоредну табелу – речник словенских назива жанрова словенског усменог приповедања.

Предлог оквирних питања за разматрање:  

- термини (а таквих је већина) који немају преовлађујуће главно својство – једнозначност, али су опште прихваћени и користе се, те обрнуто, термини који имају синонимске еквиваленте чак и у научној терминологији једне националне науке. Овај проблем је још сложенији у сфери народне традиције, у којој су распон и учесталост ових појава много израженији;

- постојање научних термина који нису уочени у употреби у народу, али се препознају, дефинишу и разликују (или, пак, нису препознати као посебни и по низу обележја се обједињавају у шире класе);

- место у класификацији термина који означавају приповедање о прошлости – „усмена историја“; жанрови са "нестабилним" текстом (усмене приче, рус. биличке итд.); жанрови који имају многобројне и често се само делимично коресподентне особине  а њихови називи се  нерегуларносе употребљавају (быличка, бывальщина, меморат, фабулат итд.);

-  „мали“ и „гранични“ жанрови –  формуле-стереотипи (магијски искази, добре жеље, здравице, клетве, забране, опроштаји, итд.), „говорни жанрови“;

- постојање регионалних народних назива;

- жанрови чији текстови имају прозне и поетске карактеристике (кумулативне приче разних врста – прозне и ритмизоване);

- жанровска одређења веровања, тумачење снова итд .;

- жанрови чији текстови постоје, али „по дефиницији“ не могу бити познати носиоцима и сакупљачима јер се тајно изговарају и памте (вербални низ,  који прати радње носиоца тајног знања (акционални код или његов резултат) – у злобитној магији).

Предлоге (на 1 страници) за избор најзанимљивијих иницијатива треба послати координаторима:

Violetta Wróblewska : Адрес электронной почты защищен от спам-ботов. Для просмотра адреса в вашем браузере должен быть включен Javascript.
Олеся Брицына : Адрес электронной почты защищен от спам-ботов. Для просмотра адреса в вашем браузере должен быть включен Javascript.
Никита Петров : Адрес электронной почты защищен от спам-ботов. Для просмотра адреса в вашем браузере должен быть включен Javascript.
Деjaн Аjдачић : Адрес электронной почты защищен от спам-ботов. Для просмотра адреса в вашем браузере должен быть включен Javascript.

Summary

Aleksandar Loma: Prakosovo. The Slavic and Indo-European Roots of the Serbian Epic [in:] Prakosovo: Slovenski i indoevropski koreni srpske epike. - Beograd : Balkanološki institut SANU, 2002, pp. 325–352. 

Loma_Prakosovo_summary.pdf

В ZOOM-видеоконференции Президиума Комиссии по фольклористике Международного комитета славистов участвовали: Лариса Вахнина, Татьяна Володина, Катарина Женюхова, Владимир Кляус, Мирям Менцей, Владимир Пенчев, Любинко Раденкович, Люпчо Ристески, Андрей Топорков, Мирослава Карацуба (секретарь), Деян Айдачич (председатель), приглашенный Никита Петров.

 1. Состав комиссии.

(Составили Олеся Брицына и Деян Айдачич)

01_RU_cikl_zhanry_ustnogo_povestvvovania.doc

Организатор: Комиссия по фольклористике Международного комитета славистов
Формат: видеоконференции с дискуссией и записью.
Календарь: раз в неделю от октября 2020 г., в оговоренный день и время. Определение круга участников – лето 2020, выработка программы с конкретными датами – сентябрь 2020, начало цикла – октябрь 2020, подача текстов –  весна  2021.
Координаторы: Виолетта Врублевская, Олеся Брицына, Никита Петров и Деян Айдачич.
Участники: фольклористы, заинтересованные в обсуждении проблемы, (в т.ч. и не входящие в состав комиссии, без квот, однако принимая во внимание, что собрать специалистов для создания полной картины и учета всех аспектов во всех славянских традициях невозможно).
Публикация: е-сборник на сайте Комиссии по фольклористике как первый сборник в колекции  Фольклористические исследования : Badania folklorystyczne : Фолклористичка истраживања (Издательская серия Комиссии по фольклористике Международного комитета славистов).

1. Отличия в названиях основных повествовательных жанров (срп. припов(иј)етка, рус. сказка, укр. казка, пол. bajka; слов. rozprávka ;  срп. гатка, бајка, рус. волшебная сказка, укр. чарівна, фантастична казка,  пол. bajka magiczna, klechdą, baśń, a takže i омонимы срп. бајка – пол. bajka, pol. baśń – srp. басна  показывает что таким названиям  свойственна значительная семантическая дисперсия. Древние корни славянских названий повествования существуют. Поэтому предполагается в начале цикла рассмотреть их с помощью  этнолингвистического анализа слов, означающих повествование как процесс, его участников и устные тексты (исполнения) как его результат, а также повествования о чудесном и реальном, определяемые, в частности, как сказочная и несказочная проза исследователями, а носителями – как «сказка»/«правда».

2. В разных национальных традициях созданы и сосуществуют две терминологические системы классификации жанров повествовательного фольклора – народная и научная. Обе они несовершенны, поэтому использование научной классификации часто вызывает многочисленные дискуссии. Научная систематизация постоянно усовершенствуется с 19-го века и до наших дней, однако несет следы исторических словоупотреблений и имеет национальную специфику, а народная отличается региональной вариативностью. Презентации по отдельным славянским традициям смогут указать многообразие названия видов, актов повествования и самого рассказчика – в научном (фольклористическом) дискурсе и дискурсе традиционной устной национальной культуры. Кроме того, вторично, через письменные источники в народные названия вошли из латыни legenda, facetia – pol. facecja. Подход к повествованию с точки зрения народной культуры мало изучен, а без понимания этого аспекта трудно составить полную картину, отражающую специфику устного  повествования (исполнения). Теоретики народной прозы, говоря о роли интенциональности в этом процессе, показали новый возможный аспект рассмотрения проблемы жанра через анализ  акта коммуникации и его составляющих (исполнитель –  контекст – аудитория). Серия выступлений славистов фольклористов преследует цель показать взаимосвязи жанровых названий повествования в двух дискурсах, а иногда их отсутствие в той или иной традиции, а также особенности номинации жанров в одних национальных традициях и отсутствие четких определений и соответствий в дискурсе других. Исходя из различий наименований в отдельных славянских языках и наличия семантических взаимосвязей наименований в устной традиции, будут отмечены особенности изменений в истории фольклорной терминологии в рамках национальных традиций, различия в жанровой систематизации в отдельных фольклорных традициях славянских народов и влияние на них неславянских научных традиций. Обсуждения и дискуссия помогут четче определить  проблемы формулировок, направление поиска и предмета сравнительных изысканий.

Было бы желательно вовлечь в дискуссию и тех ученых, которые, отвергая продуктивность жанровых поисков, предлагают иные пути решения вопроса.

3. В конце цикла будет организовано заключительное совещание, посвященное сравнительному анализу материала, представленного в презентациях, посвященных отдельным национальным традициям. В результате предполагается составить сравнительную таблицу – словарь славянских наименований жанров славянского устного повествования.

Предлагаемый предварительный круг вопросов для обдумывания и обсуждения:  

- термины (а таких большинство), не обладающие главным признаком – однозначностью, однако повсеместно принятые и употребляющиеся, и наоборот, имеющие синонимичные соответствия даже в научной терминологии одной национальной науки. Еще более сложна эта проблема в сфере народной традиции, где диапазон и частотность этих явлений более значительны;

- наличие научных терминов, которые не фиксируются в народном словоупотреблении, однако осознаются, определяются тем или иным способом и разграничиваются (или, напротив, не осознаются как специфические и по ряду признаков объединяются в более широкие классы);

- место в классификации терминов, обозначающих повествования о прошлом – «устная история»; жанров с «неустоявшимся» текстом (устные рассказы, былички и т. п); жанров, имеющих многочисленные и часто несовпадающие (лишь частично взаимопересекающиеся) и употребляющиеся нерегулярно названия (быличка, бывальщина, меморат, фабулат и т.п.);

- «малые» и «пограничные» жанры – формулы-стереотипы (оберег, благопожелание, тост, проклятье, запрет, прощание и проч.), «речевые жанры»;

- наличие региональных народных названий;

- жанры, тексты которых могут иметь прозаические и поэтические характеристики (кумулятивные сказки различных типов – прозаические и ритмизированные); 

- жанровое определение форм вербализации верований, толкования снов и проч.;

- жанры, тексты которых существуют, но «по определению» не могут быть известны носителям и собирателям, т.к. произносятся и хранятся тайно (вербальный ряд, сопровождающий видимые действия носителя (акциональный ряд либо его результат) – во вредоносной магии).

Предложения (1 страница) для отбора наиболее интересных инициатив присылать в адрес координаторов:

Violetta Wróblewska : Адрес электронной почты защищен от спам-ботов. Для просмотра адреса в вашем браузере должен быть включен Javascript.
Олеся Брицына : Адрес электронной почты защищен от спам-ботов. Для просмотра адреса в вашем браузере должен быть включен Javascript.
Никита Петров : Адрес электронной почты защищен от спам-ботов. Для просмотра адреса в вашем браузере должен быть включен Javascript.
Деjaн Аjдачић : Адрес электронной почты защищен от спам-ботов. Для просмотра адреса в вашем браузере должен быть включен Javascript.

Таццяна ВАЛОДЗІНА, фалькларыст, доктар філалагічных навук (2010), загадчык аддзела фалькларыстыкі і культуры славянскіх народаў Цэнтра даследаванняў беларускай культуры, мовы і літаратуры Нацыяналнай акадэміі навук Беларусі. Сферы навуковых інтарэсаў: фальклор беларусаў, этналінгвістыка, фразеалогія, асаблівая ўвага адводзіцца народнай медыцыне і замовам беларусаў у еўрапейскім кантэксце. Палявыя даследаванні праводзяцца на тэрыторыі Беларусі з 1986 года. Удзельнік з'ездаў славістаў у Любляне (2003), Охрыдзе, Мінску і Белградзе (2018). Сябра Фалькларыстычнай і Этналінгвістычнай камісій пры МКС.