Period 2003-2008.
Tokom 2004. godine konstituisana je Komisija za slovenski folklor u novom sastavu i počela sa radom.
Tokom 2005. godine obavljene su konsultacije između predsednika i šireg predsedništva i dogovorene su aktivnosti Komisije u narednom periodu.
Группа состоит минимум из трёх фольклористов из разных стран, которые готовы к совместной активной работе в рамках группы, планируют действия, направленные на расширение состава группы, включения в нее потенциальных новых членов и единомышленников. Группа может представлять на сайте Комиссии свои идеи и цели в формате короткой программы, которая должна содержать следующие сведения: название группы (с учетом того, что это группа Комиссии по фольклористике), имена руководителей и членов, контактные данные, цели, методологию с указанием способов реализации и хотя бы одним конкретным примером. Группа фольклористов, которая в течение полугодия не демонстрирует результатов, теряет возможность впредь размещать материалы о своей деятельности на сайте Комиссии. Работа группы может быть связана с собиранием и изучением определенных жанров фольклора, вопросами теории и истории фольклористики, с составлением библиографии и т.д.
*
Групу чине најмање троје фолклориста из разних земаља који заједно иницирају активности са жељом проширења групе и укључивања потенцијалних чланова и сарадника. Група може да објави на сајту Комисије своје идеје и циљеве у облику кратког програма, који садржи назив групе (уз одређење да је то група Комисије за фолклористику), имена покретача, контакте, циљеве, методологију са упутством о начину рада и једним примером. Група фолклориста која једном полугодишње не објави своје резултате губи могућност даљег представљања на сајту комисије. Делатности групе могу се тицати сакупљање и проучавање неког типа фолклора, питања теорије и историје фолклористике, састављања библиографија и др.
*
Grupu čine najmanje troje folklorista iz raznih zemalja koji zajedno iniciraju aktivnosti sa željom proširenja grupe i uključivanja potencijalnih članova i saradnika. Grupa može da objavi na sajtu Komisije svoje ideje i ciljeve u obliku kratkog programa, koji sadrži naziv grupe (uz određenje da je to grupa Komisije za folkloristiku), imena pokretača, kontakte, ciljeve, metodologiju sa uputstvom o načinu rada i jednim primerom. Grupa folklorista koja jednom polugodišnje ne objavi svoje rezultate gubi mogućnost daljeg predstavljanja na sajtu komisije. Delatnosti grupe mogu se ticati sakupljanje i proučavanje nekog tipa folklora, pitanja teorije i istorije folkloristike, sastavljanja bibliografija i dr.
*
Skupinu tvoria najmenej traja folkloristi z rozličných krajín, ktorí sú pripravení na aktívnu spoluprácu, uvažujú o možnostiach rozšírenia skupiny o nových členov s rovnakými vedeckými záujmami. Skupina môže prezentovať svoje úlohy a ciele na webovej stránke Komisie vo forme krátkeho programu, ktorý by mal obsahovať nasledujúce informácie: názov skupiny (zohľadňuje sa skutočnosť, že ide o skupinu v rámci Komisie pre slovanský folklór), mená vedúcich skupiny a jej členov spolu s kontaktnými údajmi, ciele skupiny, metodológia práce s uvedením spôsobov jej realizácie a aspoň jedným konkrétnym príkladom. Skupina, ktorá sa nepreukazuje výsledkami pol roka, stráca možnosť ďalej uverejňovať materiály o svojej činnosti na stránke Komisie. Práca jednotlivých skupín môže byť zameraná na zber a výskum konkrétnych folklórnych žánrov, otázky teórie a histórie folkloristiky, zostavovanie bibliografií a pod.
јесен 2020.
(Саставили: Олесја Брицина и Дејан Ајдачић)
01 SR ciklus pripovedni zhanrovi.doc
Организатор: Комисија за фолклористику Међународног комитета слависта.
Формат: видеоконференције са дискусијом и видеоснимком.
Календар: једном недељно од октобра 2020. године, у договорени дан и време. Бирање и одређивање учесника – лето 2020, израда програма са датумима – септембар 2020, почетак циклуса – октобар 2020, предавање текстова – пролеће 2021.
Координатори: Виолета Врублевска, Олесја Брицина, Никита Петров и Дејан Ајдачић.
Учесници: заинтересовани фолклористи (укључујући и оне који нису чланови комисије), без квота, узимајући у обзир да је немогуће окупити стручњаке који би створили комплетну слику и узели у обзир све аспекте у свим словенским традицијама).
Публикација: е-зборник на веб сајту Комисије за фолклористику као први зборник у серији Фольклористические исследования : Badania folklorystyczne : Фолклористичка истраживања (Издавачка серија Комисије за фолклористику Међународног комитета слависта).
1. Разлике у називима главних приповедних жанрова (срп. припов(иј)етка, рус. сказка, укр. казка, пољ. bajka; слвч. rozprávka ; срп. гатка, бајка, рус. волшебная сказка, укр. Чарівна казка, пол. bajka magiczna, klechdą, baśń, као и хомоними срп. бајка – пољ. bajka, срп. басна – пољ. baśń показују да међу тим називима постоји значајна семантичка дисперсија. Постојање старих словенских корена назива за приповедање, наводи да почетак циклуса започне етнолингвистичком анализом речи које означавају поступак причања, актере, називе усменог текста као резултата извођења, као разлике у називима приповедања о чудесном и стварном, коју истраживачи дефинишу, као бајке и предања (и др.) а носиоци – као "прича" / "истина".
2. У различитим националним традицијама сапостоје два терминолошка система поделе приповедних фолклорних жанрова – народни и научни. Оба су несавршена. Употреба научне класификације изазива бројне дискусије. Научна систематизација се константно побољшава од 19. века до данас, међутим, она носи трагове историјске употребе и има националне особености, док се народна одликује регионалном варијантношћу. Представљањем различитих словенских традиција ће указати на разноликост назива врста, чина казивања и назива самог казивача – у научном (фолклористичком) дискурсу и дискурсу традиционалне усмене националне културе. Поред тога, секундарно, посредством писаних извора у народне називе ушли су и називи из латинског legenda, facetia – pol. facecja. Приступ приповедању са становишта народне културе мало је проучен, а без разумевања овог аспекта тешко је саставити комплетну слику која одражава специфичности усменог казивања (извођења). Теоретичари усмене прозе, говорећи о улози интенционалности у овом процесу, указали су на новe могућe аспектe сагледавања проблема жанра кроз анализу комуникативног чина и његових чинилаца (извођач – контекст – публика). Серија излагања словенских фолклориста има за циљ да покаже међусобну повезаност жанровских назива приповедања у два дискурса, а понекад и њихово одсуство у некој од традиција, као и особености номинације жанрова у националним традицијама, те могући недостатак јасних одређења и подударности у дискурсу других. Полазећи од разлика у именовању у појединим словенским језицима и присуства семантичких веза између назива у усменој традицији, биће уочене особене промена у историји фолклористичке терминологије у оквиру националних традиција, разлике у жанровској систематизацији у појединим народним традицијама словенских народа и утицај несловенских научних традиција на њих. Расправе и дискусије помоћи ће да се јасније идентификују проблеми око формулација, праваца потраге и предмета компаративних истраживања.
Било би пожељно да се у дискусију укључе и они научници који, одбацују продуктивност жанровских приступа, и нуде друге путеве решавања проблема.
3. На крају циклуса биће организован завршни састанак усмерен ка компаративној анализи материјала представљеног у презентацијама појединих националних традиција. Као резултат тога, требало би направити упоредну табелу – речник словенских назива жанрова словенског усменог приповедања.
Предлог оквирних питања за разматрање:
- термини (а таквих је већина) који немају преовлађујуће главно својство – једнозначност, али су опште прихваћени и користе се, те обрнуто, термини који имају синонимске еквиваленте чак и у научној терминологији једне националне науке. Овај проблем је још сложенији у сфери народне традиције, у којој су распон и учесталост ових појава много израженији;
- постојање научних термина који нису уочени у употреби у народу, али се препознају, дефинишу и разликују (или, пак, нису препознати као посебни и по низу обележја се обједињавају у шире класе);
- место у класификацији термина који означавају приповедање о прошлости – „усмена историја“; жанрови са "нестабилним" текстом (усмене приче, рус. биличке итд.); жанрови који имају многобројне и често се само делимично коресподентне особине а њихови називи се нерегуларносе употребљавају (быличка, бывальщина, меморат, фабулат итд.);
- „мали“ и „гранични“ жанрови – формуле-стереотипи (магијски искази, добре жеље, здравице, клетве, забране, опроштаји, итд.), „говорни жанрови“;
- постојање регионалних народних назива;
- жанрови чији текстови имају прозне и поетске карактеристике (кумулативне приче разних врста – прозне и ритмизоване);
- жанровска одређења веровања, тумачење снова итд .;
- жанрови чији текстови постоје, али „по дефиницији“ не могу бити познати носиоцима и сакупљачима јер се тајно изговарају и памте (вербални низ, који прати радње носиоца тајног знања (акционални код или његов резултат) – у злобитној магији).
Предлоге (на 1 страници) за избор најзанимљивијих иницијатива треба послати координаторима:
Violetta Wróblewska : Адрес электронной почты защищен от спам-ботов. Для просмотра адреса в вашем браузере должен быть включен Javascript.
Олеся Брицына : Адрес электронной почты защищен от спам-ботов. Для просмотра адреса в вашем браузере должен быть включен Javascript.
Никита Петров : Адрес электронной почты защищен от спам-ботов. Для просмотра адреса в вашем браузере должен быть включен Javascript.
Деjaн Аjдачић : Адрес электронной почты защищен от спам-ботов. Для просмотра адреса в вашем браузере должен быть включен Javascript.
Summary
Aleksandar Loma: Prakosovo. The Slavic and Indo-European Roots of the Serbian Epic [in:] Prakosovo: Slovenski i indoevropski koreni srpske epike. - Beograd : Balkanološki institut SANU, 2002, pp. 325–352.
В ZOOM-видеоконференции Президиума Комиссии по фольклористике Международного комитета славистов участвовали: Лариса Вахнина, Татьяна Володина, Катарина Женюхова, Владимир Кляус, Мирям Менцей, Владимир Пенчев, Любинко Раденкович, Люпчо Ристески, Андрей Топорков, Мирослава Карацуба (секретарь), Деян Айдачич (председатель), приглашенный Никита Петров.
1. Состав комиссии.