Jaroslav OTČENÁŠEK (1974), Ph.D. (2004); samostatný vědecký pracovník v Etnologickém ústavu AV ČR, v. v. i. v Praze, vedoucí Katedry jihoslovanských a balkanistických studií FF UK v Praze. Zabývá se výzkumem lidové slovesnosti ve střední, východní a jihovýchodní Evropě se zvláštním zřetelem na české a jihoslovanské prostředí, literárními dějinami jižních Slovanů, etnicko-migrační problematikou českých zemí a sousedních oblastí. Překládá ze slovanských jazyků (chorvatština, srbština, bulharština) literární i folklorní texty do češtiny.

Екатерина АНАСТАСОВА (1962) е филолот, етнолингвист, фолклорист и етнолог. Доктор (1996), старши научен сътрудник/доцент (2002) в Института за етнология и фолклористика с Етнографски музей – Българска академия на науките. Научните й интереси са свързани с етническите, религиозните и изследванията на национализма в Славия, Балканите и Балтика. Участва като член и е ръководител на множество национални и международни проекти, финансирани от Българската, Естонската, Латвийската, Литовската, Румънската академия на науките, Националния фонд за научни изследвания (България), ЮНЕСКО, British Library, PER и др.

Бошко СУВАЈЏИЋ (1965), професор. Поља научних интересовања: народна књижевност, фолклор, јужнословенска компаратистика, српске и бугарске интеркултуралне везе, однос усмено-писано, савремена српска поезија 20. века. Учешће на конгресима:. Охрид (2008), Минск (2013), Београд (2018). Председник Међународног комитета слависта (2013-2018; члан МКС-а); Члан комисије за фолклор при МКС.

Institut za etnologiju i folkloristiku i projekt HRZZ-a Naracije straha: Od starih zapisa do nove usmenosti
pozivaju Vas na prijavu panela i pojedinačnih izlaganja za znanstveni skup s međunarodnim sudjelovanjem

COVID-19 u humanističkoj perspektivi: mutacije straha i kulturne promjene

konf-zg2020-covid19.pdf

Zagreb, 28. i 29. rujna 2020.

Kriza uzrokovana novim koronavirusom izazvala je brojne nezapamćene promjene u organizaciji društvenog života i kulturi svakodnevice. Filozof Jean-Luc Nancy govori o ''komunovirusu'' koji nas iznova ''komunizira'', to jest sili da promislimo vrijednosti zajednice, slobode, individualnosti, morala, odgovornosti i dostojanstva čovjeka. Uz pomoć ''doktrine šoka'' i tržišne logike koja upravlja medijima i posljedičnim afektivnim režimima, dominantni suvremeni strahovi i anksiozni doživljaji eskalirali su u dodiru s novim strahom od bolesti COVID-19 i njezinih društvenih posljedica. Premda ključna za suzbijanje epidemije, medicinska znanja, preporuke i mjere ne mogu preuzeti ulogu simboličkog univerzuma, kulturnih kodova i vernakularnih naracija kojima pojedinci i zajednice razumiju i (iznova) oblikuju poimanje normalnosti i nenormalnosti, opasnosti i sigurnosti, smijeha i žalovanja, bolesti, zdravlja, umiranja i smrti.

Немања РАДУЛОВИЋ (1978). Ванредни професор народне књижевности на Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета у Београду; доктор филолошких наука (Мотив судбине у српској усменој прози, Филолошки факултет, 2010). Области истраживања: усмена проза (бајке, предања, урбани фолклор); компаративно проучавање приповедака; староиндијске приповедне збирке; езотеризам и неопаганизам.